Nedostatak joda je problem koji postoji kod skoro 30-40% svetske populacije.Jedan od primarnih uzroka je nedostatak unosa joda hranom.
Jod je inače,jedan od ključnih hranljivih minerala neophodnih organizmu u prevenciji bolesti,čak i onih najtežih.Morski plodovi,školjke,morske alge i drugi morski organizmi koji apsorbuju velike količine joda u morima,kao i morska so su značajan izvor joda u ishrani.Druge namirnice bogate jodom su soja,spanać,beli luk i susam.
Svakoj ćeliji,organu i sistemu organa ljutskom organizmu je neophodan jod.Ovo se posebno odnosi na tkivo dojke i štitne žlezde.Štitna žlezda i dojka imaju sličnu koncentraciju joda i iste transportne proteine za jod.Nedostatak joda čini tkivo dojke oserljivim i podložnijim mnogim bolestima,a na prvom mestu malignim.Dokazano je da jod smanjuje napetost dojki,čvorove,ciste,otoke i makrociste.
Postoji niz laboratoriskih studija koje otkrivaju delotvornost i sigurnost joda u borbi protiv malignih ćelija.
Preporučena dnevna doza joda iznosi 150 mikrograma,a zagovornoci lečenja jodom ističu da je potrebno čak 12,5 mg joda.To je 100 puta više od preporučene dnevne doze.Američka agencija za hranu i lekove preporučuje čak 16,5 mg joda dnevno kako bi se sprečio karcinom.
Održavanje optimalnog nivoa joda je neophodno za zdravlje štitne žlezde i tkiva dojki.Stručnjaci tvrde da pravilan nivo joda može sniziti učestalist javljanja karcinoma dojke i štitne žlezde.
Mama i beba 